Tehnička roba koja koja sadrži elektronske komponente (radi na struju iil baterije), sadrži ogroman broj kancerogenih i toksičnih hemikalija i u svojim komponentama i oklopu. One se ubacuju iz razloga kako bi imala određene tehničke osobine materijala (npr. nezapaljivost i sl).

PAŽNJA: Svi električni uređaji, baterije i sve vrste sijalica su dokazano kancerogeni po sastavu!  Ne smeju se bacati sa smećem, niti u prirodu.

 

Treba da znate da:

• je opasan sam kontakt sa takvim proizvodima (držanje u rukama). Njihova plastika ima hormon ometajuće hemikalije, koje se dodaju da plastika ne bi bila zapaljiva.
  
• je opasno udisati topao vazduh koji iz ovakvih oređaja izlazi dok rade, na primer iz računara, televizora i sl.
• je veoma opasno ili pre nedopustivo i zakonom je zabranjeno bacati ih sa ostalim smećem! Odlažemo ih posebno.

Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr. u reciklažne centre za elektroniku, za sijalice, za baterije...) Ako nemate uslove za ovo odložite ih recimo u podrum i stavite natpise da se ne sme bacati i zašto..
Dakle postoji i zabrana, ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu, pa na deponiji ili  u prirodi, ispušta otrove koji kroz zemlju, vodu ili vazduh dospevaju do svih nas - i izazivaju rak....

 

 

 

U svetu 500 miliona računara završilo je svoj životni ciklus između 1994-2003 god. a ona sadrže:

• 2,9 miliona tona plastike
• 718.000 tona olova
• 1.363 tona kadmijuma
• 287 tona žive

1997 god. prosečni vek upotrebe računara je bio 4-6 god.,u 2005 god. se smanjio na dve godine.

Očekivani porast E-otpada je 3-5% godišnje.

5% komunalnog otpada je E-otpad (više od limenki i PET- ambalaže), to je oko 16 kg/stanovniku/godišnje

 

 

Šta učiniti sa elektronskim i električnim uređajima i opremom koji su odslužili svoje?

U okviru Zakona propisane su obaveze i odgovornosti proizvodjača električne i elektronske opreme, sa ciljem sakupljanja otpada i njegove upotrebe, zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Ovim Zakonom, proizvodjači se obavezuju da prilikom plasiranja EE opreme na tržište, plaćaju novčanu nadoknadu za upravljanje EE otpadom, čija je namena pokrivanje troškova sakupljanja, obrade i upotrebe EE otpada. Pod proizvodjačem EE otpada se podrazumeva pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili uvozi EE opremu za vlastite potrebe ili potrebe tržišta. Novčana nadoknada će iznositi 22,5 din/kg a osnova za njeno proračunavanje je neto masa EE opreme koja je proizvedena ili uvežena.

Sakupljač otpada ima pravo na naknadu troškova skupljanja, privremenog skladištenja, razvrstavanja i prevoza EE otpada do obradjivača i ona će iznositi 15.0 din/kg otpada. Obradjivač EE otpada takodje ima pravo na naknadu troškova od 7.5 din/kg radi obrade i reciklaže otpada.

Dužnost proizvodjača i prodavca je da krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog, o načinu vraćanja i prikupljanja otpada, mogućim štetnim uticajima na okolinu, zdravlje i sigurnost ljudi.

Proizvodjač je pored plaćanja nadoknade dužan da obezbedi da je sva oprema koja se plasira na tržište proizvedena sa minimalnom upotrebom opasnih materija. Obavezan je, takođe, da proizvede opremu koja može da se rastavi i reciklira, i koja čak ni kao otpad neće predstavljati opasnost ni štetu po ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine.

 

 Minimum opasnih materija ima ime - ROHS

RoHS - znači da je to proizvod pravljen tako da ima manje otrovnih materija u sebi od istih uređaja bez ove oznake (Restriction of Hazardous Substances).
Zabranjena je upotreba Olova(Pb), žive(Hg), kadmiuma (Cd), šestovalentnog hroma (CrVI), polybrominated biphenyls (PBB) i polybrominated diphenyl ethers (PBDE).

Sve proizvedeno posle 2006.godine sa EU tržišta je ROHS.

 

 

Obe navedene oznake NE znače da je proizvod zdrav ili bezbedan, već samo da je po standardu.

PAŽNJA: Svi električni uređaji, baterije i sve vrste sijalica su dokazano kancerogeni po sastavu koji sadrže njihovi delovi!

 

 

 NEKI OD NAJPOZNATIJIH BRENDOVA I NJIHOV STATUS PO PITANJU ZDRAVLJA

 (Izvor podataka Greenpeace u okviru programa chemical-home-company-progress)

 Iako mnogi proizvođači tvrde da je njihov proizvod ekološki, najčešće on samo štedi energiju ili ispunjava samo jedan od brojnih uslova. Možda i najbitniji uslov je da se elektronika koristi za dobra dela i zaštitu prirode - ali to je do vas a ne do proizvođača.

Grinpis je u okviru svoje kampanje testirao sadržaje poznatih brendova po pitanju otrovnosti, i prenosimo vam rezultate.

 

 Živa

Živa se koristi u raznim potrošačkim proizvodima jer pokazuje osobine i metala i tečnosti na sobnoj temperaturi, dobar je provodnik struje i reguje precizno na promene temperature i pritiska.
Na nesreću kada se takav proizvod polomi i ispusti živu bilo u kanalizaciju, deponiju ili prirodu, živa ulazi u organe najsitnih životinja, a lancima ishrane se nakuplja (akumulira) sve više u organizmima koji su pri vrhu lanca ishrane.   Treba posebno primetiti da je na samom vrhu lanca ishrane - čovek.

 

Tekst preuzet sa:

http://www.well.org.rs/index.php/otrovna-elektronika